Ako prvi put uđete u kancelariju tehnološkog startapa ili razvojnog tima koji radi na novom proizvodu, postoji velika šansa da ćete primetiti nešto neobično. Tabla puna skica i strelica. Papiri sa idejama zalepljeni po zidovima. Laptopovi otvoreni na nekoliko različitih projekata. Razgovori koji počinju jednom temom, a završavaju potpuno drugom.

Na prvi pogled sve to može delovati pomalo neorganizovano.

U mnogim tradicionalnim organizacijama radni prostor izgleda mnogo urednije. Postoje jasni procesi, hijerarhija odlučivanja, sastanci sa unapred definisanim dnevnim redom. Svako zna svoju ulogu i zadaci su precizno podeljeni.

Takav sistem ima svoje prednosti. Stabilnost, predvidljivost i kontrola važni su u mnogim industrijama.

Ali razvoj softvera, naročito kada je reč o novim proizvodima, često funkcioniše po drugačijoj logici.

Razlog za to leži u samoj prirodi kreativnog rada.

Kada tim pokušava da napravi nešto novo, put do rešenja retko je potpuno jasan. Ideje se testiraju, menjaju, odbacuju i ponovo grade. Proces nije pravolinijski, više liči na istraživanje nego na proizvodnu liniju.

U takvom okruženju određena doza haosa zapravo je prirodna.

Dobar tehnološki tim često funkcioniše kao mala laboratorija ideja. Ljudi iz različitih disciplina posmatraju isti problem iz različitih uglova. Developer razmišlja o arhitekturi sistema. Dizajner razmišlja o iskustvu korisnika. Produkt menadžer razmišlja o poslovnoj vrednosti funkcionalnosti.

Kada se te perspektive sudare, nastaje diskusija.

Nekada ona traje pet minuta, nekada sat vremena. Nekada završi jednostavnim rešenjem, a nekada pokrene čitav niz novih pitanja.

Sa strane to može delovati neuredno. Međutim upravo u tim trenucima često nastaju najbolje ideje.

Zanimljivo je da najbolji timovi ne pokušavaju da potpuno eliminišu takav proces. Umesto toga pokušavaju da ga usmere.

Postoji okvir u kojem se diskusija odvija. Postoje ciljevi koje tim želi da postigne. Postoje rokovi koji određuju tempo rada.

Ali unutar tog okvira postoji prostor za eksperiment.

Eksperimentisanje je ključni deo razvoja softvera. Ponekad se nova funkcionalnost pokaže kao odlična ideja. Ponekad se ispostavi da korisnici uopšte nisu zainteresovani za nju.

Bez pokušaja to je nemoguće znati.

Zbog toga mnogi uspešni timovi prihvataju činjenicu da će deo njihovog rada biti neuspešan. Neke ideje neće funkcionisati. Neke funkcionalnosti biće uklonjene posle testiranja.

To nije znak lošeg planiranja. To je znak da tim aktivno istražuje prostor mogućnosti.

U takvom okruženju poverenje između članova tima postaje presudno. Ljudi moraju da se osećaju dovoljno sigurno da predlože ideju, čak i ako ona na kraju neće biti prihvaćena.

Kada takvo poverenje postoji, diskusija postaje otvorenija. Ljudi postavljaju pitanja, osporavaju pretpostavke, predlažu alternativna rešenja.

Rezultat je često bolji proizvod.

Još jedna zanimljiva osobina dobrih tehnoloških timova jeste njihova sposobnost da brzo uče. Kada nešto ne funkcioniše, tim ne pokušava da brani ideju po svaku cenu. Umesto toga pokušava da razume zašto nije uspela.

Ta informacija postaje deo kolektivnog znanja.

Vremenom tim razvija osećaj za to koje ideje imaju potencijal, a koje verovatno neće dati rezultat. Proces donošenja odluka postaje brži i efikasniji.

Spolja gledano, takav tim i dalje može delovati pomalo haotično. Diskusije su glasne, ideje se brzo menjaju, planovi se prilagođavaju novim informacijama.

Ali iza tog prividnog haosa postoji struktura.

Postoji zajednički cilj. Postoji poverenje. Postoji kultura u kojoj je u redu pogrešiti ako to vodi ka boljem razumevanju problema.

U mnogim slučajevima upravo takva kombinacija reda i kreativnog haosa omogućava da nastanu proizvodi koji menjaju tržište.

Možda zato neki od najpoznatijih tehnoloških proizvoda u istoriji nisu nastali u savršeno organizovanim okruženjima. Nastali su u malim timovima koji su imali dovoljno slobode da eksperimentišu.

Na kraju se dolazi do zanimljive misli.

Potpuni red može biti odličan za održavanje sistema.

Ali mala doza haosa često je potrebna da bi nastalo nešto novo.