Kada se govori o veštinama koje su potrebne programerima, lista je obično vrlo predvidiva. Programski jezici, strukture podataka, arhitektura sistema, baze podataka, algoritmi. Sve su to teme koje dominiraju kursevima, konferencijama i razgovorima među developerima.

Retko ko će na početku pomenuti pisanje.

Na prvi pogled to deluje razumljivo. Programeri pišu kod, a kod je već neka vrsta jezika. Zašto bi onda sposobnost pisanja običnog teksta bila toliko važna?

Odgovor postaje jasan tek kada neko provede nekoliko godina radeći u većem tehnološkom timu.

Savremeni razvoj softvera retko je solo aktivnost. Većina sistema danas nastaje kroz saradnju desetina, ponekad i stotina ljudi. Postoje developeri, dizajneri, menadžeri proizvoda, analitičari, testeri, ljudi koji rade sa korisnicima. Svako od njih vidi projekat iz drugačijeg ugla.

U takvom okruženju komunikacija postaje jednako važna kao i sama tehnologija.

Veliki deo te komunikacije odvija se kroz tekst.

Opis zadatka u sistemu za upravljanje projektima. Komentari u kodu. Tehnička dokumentacija. Poruke na internim komunikacionim platformama. Emailovi klijentima. Predlozi za nove funkcionalnosti.

Sve su to mesta gde nekoliko rečenica može da napravi veliku razliku.

Jedan nejasno napisan zadatak može dovesti do toga da developer pogrešno razume zahtev. Tada nastaje kod koji tehnički radi, ali ne rešava pravi problem. Zatim dolaze dodatne izmene, novi sastanci, dodatno vreme koje je moglo biti ušteđeno.

Slično se dešava i sa dokumentacijom.

U mnogim projektima dokumentacija postoji samo formalno. Napisana je brzo, bez mnogo razmišljanja, često zastarela već posle nekoliko meseci. Kada novi član tima pokuša da razume sistem, otkriva da tekst ne pomaže mnogo.

Tada počinje proces koji je poznat gotovo svakom developeru. Otvaranje različitih fajlova, pokušaj razumevanja strukture projekta, postavljanje pitanja kolegama.

Dobar tekst mogao je da skrati taj proces na nekoliko minuta.

Zbog toga mnoge velike tehnološke kompanije razvijaju kulturu pisanja. Pre nego što projekat uopšte počne, inženjeri često napišu dokument koji objašnjava problem, predloženo rešenje i moguće alternative.

Takav dokument ima nekoliko važnih funkcija.

Prvo, pomaže autoru da razjasni sopstvene ideje. Kada pokušate da složen koncept pretvorite u jasan tekst, brzo shvatite gde postoje praznine u razmišljanju.

Drugo, omogućava ostatku tima da razume plan pre nego što implementacija počne. Kolege mogu da postave pitanja, predlože drugačiji pristup ili ukažu na potencijalne probleme.

Treće, dokument ostaje kao zapis odluke. Mesecima kasnije neko može da pročita zašto je određeno rešenje izabrano.

Pisanje tako postaje mnogo više od komunikacije. Ono postaje način razmišljanja.

Mnogi iskusni developeri imaju naviku da pišu čak i kada to niko ne traži. Beleške o idejama, kratke tehničke tekstove, objašnjenja kompleksnih delova sistema. Takva praksa ima zanimljiv efekat. Vremenom se razvija sposobnost da se komplikovane stvari objasne jednostavno.

A to je veština koja postaje sve vrednija kako karijera napreduje.

Junior developer uglavnom komunicira sa nekoliko ljudi u timu. Senior developer često mora da objasni ideju čitavoj grupi ljudi sa različitim tehničkim znanjem.

Tada tekst postaje most između različitih perspektiva.

Još jedna zanimljiva stvar u vezi sa pisanjem u IT svetu jeste njegova trajnost. Razgovori nestaju, sastanci se zaboravljaju, ali tekst ostaje.

Komentar u kodu može pomoći nekome da razume funkciju godinama kasnije. Dokumentacija može olakšati rad novim generacijama developera.

U tom smislu pisanje je način da znanje ostane unutar projekta.

Postoji još jedna dimenzija ove veštine koja često ostaje neprimećena. Dobro pisanje podrazumeva jasno razmišljanje. Kada je ideja dobro organizovana u glavi, ona se prirodno pretvara u jasan tekst.

Zbog toga mnogi ljudi iz tehnološke industrije koriste pisanje kao alat za razmišljanje. Umesto da pokušavaju da problem reše samo u glavi, oni počnu da ga opisuju na papiru ili u dokumentu.

Tokom tog procesa često se pojavljuju nova rešenja.

Možda je zato zanimljivo primetiti da mnogi poznati inženjeri i osnivači tehnoloških kompanija imaju jednu zajedničku naviku. Pišu mnogo.

Ne zato što vole književnost, već zato što im pisanje pomaže da razumeju svet u kojem rade.

Na kraju se dolazi do jednostavnog zaključka.

Kod rešava problem za računar.

Tekst rešava problem za ljude.

A u modernom razvoju softvera oba su jednako važna.